14. 4. 2016.

Samo je ljubav važnija od života ♥


Ti to ne znaš ali moje srce će zauvek ostati puno kao one noći kada si me tim malenim rukama zagrlila i utešila. Kada si plakala i smejala se sa mnom u glas... Te noći sam te uspavala pored sebe i molila se da taj trenutak nikad ne zaboravim, da nikad ne iščezne emocija kojoj si me naučila, da nikada ne propustim ni jedan trenutak sa tobom, da se nikada ne naučiš mržnji i nikada ne odeš iz mog naručja. Te noći sam najmirnije zaspala... kao onog dana, na Veliki Petak kada si se rodila...



Kad se samo setim tog neba u koje sam celog dana mirno gledala, čekajući te. Kad se samo setim koliko sam ponosna na tebe bila što si izabrala teži put, što nisi dala da te više čekamo, što si nam na najfrajerskiji način došla, u noći punog meseca... na Veliki Petak.


Nadam se da ću jednog dana uspeti da ti prepričam taj tvoj šeretski pogled kada nam daješ listić da ga njuškamo i kako slatko kažeš "Da!" koje si naučila i onaj predivni osećaj kada mi se priviješ uz rame da se maziš... 

Tako se nadam da ćeš jednog dana znati koliko smo ti ljubavi dali i koliko si nas samo usrećila svojim dolaskom. Nadam se da ćeš jednom saznati koliko smo ti zahvalni za sve čemu si nas naučila i koliko smo ponosni  što nas voliš.


Jednom ćeš gledati fotografije i videćeš srećna lica, videćeš radost u našim srcima i ponos u očima svojih baka i deka, videćeš ljubav u zagrljajima naših sestara, braće i prijatelja, videćeš sve ono što ovaj život čini važnim. Tome želim da te naučim - da je samo ljubav važnija od života i da ti to niko nikada ne može oduzeti ♥

28. 2. 2016.

Ja se i dalje pitam da li sve radim kako treba...


U konstantnom sam zapitkivanju sebe mesecima unazad. Pitam se da li sam u tom trenutku stvarno bila spremna za majčinstvo. Pitam se da li bih u nekom drugom trenutku bila drugačija mama. I da li bih možda znala bolje. 

{Mame pišu} 9 dugih godina

Nisam imala sreće da se na početku braka ostvarim kao majka. Za to mi je trebalo evo devet dugih, neko bi rekao da to nije dugo ali za mene jeste,godina. Na samom početku moje borbe za potomstvo nisam ni bila svesna šta me sve čeka. Koje odgovore od raznoraznih doktora i doktorčića ću dobiti. 

Posle prve godine kada se ništa nije dešavalo, tešili smo se da ima vremena, tek je prva godina prošla i da treba da se malo posvetimo sebi i putujemo pa će se i to samo od sebe desiti. 

11. 12. 2015.

{Mame pišu} Mom sinu ♥



Danas je poseban dan. Danas slavimo jedan mali ali veliki život, slavimo njegova dostignuća i njegove korake, slavimo radost i slavimo ljubav - onu pravu i neizrecivu. Slavimo neprospavane noći, slavimo zubiće, slavimo nemerljivu snagu jedne mame. Slavimo njene ruke i njen zagrljaj, slavimo radost koju nam je svima poklonila. 

14. 10. 2015.

Uvođenje čvrste hrane, šta me je i koliko namučilo

Koliko teško može da bude da skuvaš povrće, izmiksaš ga u kašu i nahraniš time dete? Može da bude žešće teško, jer su ta tri jednostavna koraka verovatno najkompleksnija stvar kojom majka mora da se bavi. 

3. 9. 2015.

Koliko je život roditelja stvarno težak?

Svake noći oko 00h, 3h i 6h ustajemo iz kreveta, pripremamo mleko i dajemo joj da jede. Vratimo se u krevet po navici a onda ujutru od 7h počinje dan. Ona se budi, malo bi da se igra, malo bi da se mazi, malo bi da plače pa traži zbog čega bi a malo bi i da se buni eto samo zato što joj se može. I tako red svega toga pa na repeat celog dana. 

9. 7. 2015.

Kad se Lenka naljuti

Svakog dana se pitam da li sam joj dovoljno dobra. Da li joj dovoljno pričam, da li joj dovoljno pevam, da li pati kada je ostavim samu u krevecu, da li je dok plače dovoljno dobro tešim  i da li je ona uopšte srećno dete? Da li oseća da je volim i da li joj je ta ljubav dovoljna?